Magazin

Splet ukusa čileanske kuhinje

Nov 20, 2015

Čileanska kuhinja je veoma specifična, i neće vas podsetiti na nešto drugo što ste možda imali prilike ranije da okusite. Kuhinja Čilea je prožeta raznovrsnim ukusima koji postoje zahvaljujući njenom specifičnom geografskom položaju i klimi.

Gde se Čile nalazi i kako njegov položaj utiče na kuhinju

Od snežnih i hladnih vrhova Anda, najsuvlje pustinje na svetu Atakama do najjužnijeg dela Južne Amerike – rta Horn prostire se jedinstvena zemlja Čile

Ona raspolaže raznolikim predelima, a pored činjenice da je najduža zemlja na svetu može se pohvaliti i različitim klimatskim uslovima koji vladaju u njoj. Veliki broj plodnih visoravni, pašnjaka, preko 50 aktivnih vulkanskih vrhova, slanih jezera, fjordova, ostrva, prašuma, voćnjaka, vinograda čine Čile pravom riznicom za avanturiste, od astro turista, preko alpinista i planinara, do gastro turista i velikih ljubitelja različitih svetskih kuhinja.

Najveći uticaj na današnju čileansku kuhinju imali su starosedeoci čileanskog podneblja i španski osvajači.

S druge strane ne može se zanemariti i uticaj doseljenika koji su naselili ovo područje nakon Španaca, među kojima su najzastupljeniji Francuzi, Italijani i Nemci.

Namirnice čileanske kuhinje koje dominiraju

Različite kombinacije domaćih proizvoda poput krompira, kukuruza, pasulja i morskih plodova, sa proizvodima koje su doneli španski osvajači, pod vođstvom Pedra de Valdivia, još davne 1540. godine (pšenica, svinje, ovce, goveda, pilad, itd.) čine osnovu karakterističnih čileanskih specijaliteta.

Poput raznolikosti geografskog predela zemlje i poljoprivreda u Čileu obuhvata širok spektar specifičnih proizvoda:

  • avokado – palta,
  • kukuruz – choclo,
  • zeleni čili – aji verde,
  • kinoa…

Još jedna od značajnih karakteristika čileanske kuhinje je upotreba ribe i morskih plodova u svakodnevnoj ishrani posebno u delu duž obale Pacifika.

Popularna čileanska izreka: „Ima ruke monahinja“ (Tiene mano de monja)“ – odnosi se na osobu koja je izvrsna u pravljenju i pečenju različitih vrsta peciva – dolazi iz perioda 17. veka kada su tradicionalna čileanska peciva nastala u manasitirima i postala popularna među čileanskim stanovništvom.

Hrana u Čileu je u toj meri raznovrsna da se određene sorte žitarica, voća i povrća uzgajaju i koriste u ishrani u jednom delu zemlje dok su u drugim krajevima potpuno nepoznate.

U južnom delu Čilea najčešće se prave jela od mesa, ribe, plodova mora i povrća. Dok su u centralnom delu Čilea najveći uticaj imale su španska, meksička i mediteranska kuhinja. Situacija na severu Čilea je malo drugačija najveći uticaj su imale stare indijanske kulture iz Perua.

U celoj zemlji izuzetno su popularna različita peciva sa i bez punjenja.

Ukoliko želite da probate autentične specijalitete najbolje je potražiti ih u restoranima koji se nalaze van glavnog grada Santjaga. Samo obratite pažnju u svojoj potrazi, neke specijalitete koje probate na jugu nećete ponovo peonaći na severu zemlje. Postoje Restorani u Beogradu koji takođe mogu ponuditi specifične ukuse Čilea.

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *